О књизи: 2020 / ...Тачно испред капије стајала је црна кочија, огромна, без прозора. Само огромна црна кутија. Ипак, без већих потешкоћа, али врло пажљиво, гурнули су ме унутра, а брава је шкљоцнула споља. Пао сам на колена, ноге ме нису могле издржати и грчевито сам дахтао од загушљивог ваздуха који је из неког разлога мирисао на мошус и цимет „Ох“, рекао је нечији глас. Мушки, пријатан глас. - вау, мирисало је на свињац.